Не оплавиться фрескам толкующим сербский завет,
этой жадной до скудных затиший земле воевод.
Седина тебе в бороду, сгорбленный пасынок бед,
да любовь тебе млечной тропинкою на небосвод!
То, что кривда войны осквернит именины полей,
опускающих зерна в ладони убитых солдат,
ведал Храм-Предстоятель, продрогший до самых камней,
покровитель испуганных птиц у разбитых лампад.
Он когда-то не смог воспротивиться страшному сну,
и теперь, как безумный, забывший дорогу домой,
по ночам за цветущие вербы хватает весну,
озирается в поисках неба… Так некогда Ной
всё высматривал берег, которого не выбирал.
Был бы берег на счастье, уставшему от глубины!
Пусть тебе Предстоятель поведает, как устоял
вопреки разрушительным силам ударной волны.
Здесь, где бомбы сменяли клинки собирающих дань,
где пылали кресты, как пылает сухая трава,
заслонила росток колокольни Незримая Длань,
чтобы ты подвизался подбадривать звоном слова.
Сколько древних ступеней тебя поклялись вознести
в час, когда воспротивится трижды отрекшийся мир?
Только пусть Предстоятель твой промысел перекрестит...
Время праздновать Пасху, зови в него верных, Эмир!
2019 г.
***
ЕМИРУ КУСТУРИЦИ
Неће се као свеће истопити фреске,тумачи српског завета
у ову, жедну оскудних затишја, земљу војвода.
У твојој бради седе,погрбљени пасторку беде,
то љубав је теби стазе млечне са небеског свода!
То,што ће кривда ратна скрнавити имендан пољима,
спуштајући зрна у дланове мртвих војника,
зна, смрзнут до самог камења,патријарх-храм над храмовима,
заштитник уплашених птица на сломљеним лампама.
Једном није могао да се одупре сну страшном
и сада, као лудак што је заборавио пут до куће,
ноћима хвата пролеће за врбе цветајуће
...обзирући се, у потрази за небом
... Тако је некад Ноа осматрао обалу, коју није изабрао.
Била би то обала сретна уморном од дубина!
Нека ти отац рода каже како се одупирао
упркос разорној сили таласа што га је на обалу терао.
Ту, где су бомбе замениле оштрице за скупљање данка,
где су пламтели крстови,као што сува трава гори пламтећи
Невидљива рука је заклонила изданак звоника
да би се ти подвизавао,звоњавом речи бодрећи
Колико древних степеница се заклело да тебе узвиси,
напуштеном од света, што те се трипут одрече?
Само пусти нека Патријарх твоју замисао прекрсти...
време да слави се Ускрс, верне на њега, Емире, позови!
Перевод - Dragana Mrdja
